Spinalna Dekompresija

Dekompresiona terapija

DEKOMPRESIONA TERAPIJA KIČME JE NOVA METODA U NIŠU I SRBIJI ZA LEČENJE DISKUSA U VRATNOM I DONJEM DELU KIČME BEZ OPERACIJE

Poznata je više decenija unazad, ali zbog neadekvatne tehnike nije imala primenu u medicini kao poslednjihgodina. Zahvaljujući kompjuterizovanim aparatima i stručnosti kadrova ušla je na „široka vrata” u lečenju svih oboljenja kičmenog stuba, a naročito za lečenje diskusa. Naše višegodišnje iskustvo, kao i iskustvo drugih centarau Americi i Evropi, pokazuje da je ova metoda posebno dala visok procenat pozitivnih rezultata kod mlađih pacijenata sa diskusom u vratnom ili donjem-lumabalnom delu kičmenog stuba.

Poslednjih godina, istraživanja pokazuju, kao i naše višegodišnje iskustvo, da se procenat izlečenja kod pojedinih pacijenata kreće između 86 i 100%

Vakum povecava cirkulaciju oko diska i tako leci upalni proces.

Mehanizam dejstva dekompresije

Putem ciklicnih faza disktrakcije i relaksacije, spinalni disk može biti izolovan i izložen negativnom pritisku izazivajuci time efekat vakuma unutar diska. Vakum postiže dve stvari. S mehanickog gledišta, ispupčenje koje je nastalo izvan normalnih granica diska može biti povučeno unutar diska putem vakuma stvorenog unutar tog diska. Takode vakum povećava krvni protok i tako sekundarno stimuliše oporavak. To dovodi do redukcije bola i regeneracije oštećenog dela kicme. Oslobađanje bola se, takođe, postiže neurološkim putem zbog istezanja receptora u mekom tkivu i zbog disktrakcije zglobova. Zbog distrakcije i pozicioniranja dolazi do dekompresije spinalnih diskova i fasetnih zglobova.

Dekompresijom se može postici razmicanje apofiznih zglobova, smanjenje protruzije diskusa, istezanje mekog tkiva, relaksacija paravertebralne muskulature, pokretljivost zglobova. Distrakcijom apofiznih zglobova se smanjuje pritisak na zglobne površine, proširuju se međupršljenski otvori, tako da se smanjuje uklještenje i iritacija korenova kičmenih živaca i krvnih sudova i smanjuje bol.

Vertebralna dekompresija stimuliše relaksaciju paravertebralne muskulature. Izvodi se u ležecem položaju na ledima ili stomaku, različite dužine trajanja, intervala relaksacije, vucne sile. Pri intermitentnoj dekompresiji dolazi do istezanja mišica, ligamenata i fibroelasticnog tkiva što dovodi do smanjenja pritiska na nerve i krvne sudove a samim tim i do poboljšanja vaskularizacije i do povlacenja edema (otoka) do koga dovodi protruzija diskusa (mehanička upala). Pri dekompresiji, stvara se ,,mali“ negativan pritisak koji aspiracionim mehanizmima utice na repoziciju prolabiranog nukleus pulpozusa. Takode spinalna dekompresija pomaže oštećenom diskusu da dobije hranljive materije iz krvotika stavljanjem tela u odredeni položaj na odredenom spinalnom segmentu i “pumpanjem” diska-što kicmeni pršljenovi inače i rade disku kada je sve u normalnom stanju. To “pumpanje” diska dovodi do izlaska toksina i omogućavaju hranljivim materijama da iz kapilara uđu u disk.

Ovakav princip delovanja smanjuje bol i omogucava lecenje diskusa bez operacije.